Plombiranje zuba je jednostavna stomatološka tehnika koja podrazumeva završnu fazu popravke zuba. Popunjavanje zuba plombom smatra se ujedno i preventivnom merom, odnosno zaštitom zuba od propadanja.

Kada zub zaboli, uglavnom nam nije važno na koji način će bol prestati, samo želimo da prestane. U zavisnosti od toga koliko veliki kvar je u pitanju, stomatolog započinje lečenje, uklanja karijes i na kraju popunjava zub plombom.

Kada i zašto se radi plombiranje zuba?

Pokvaren zub je zub zahvaćenen karijesom. To je progresivno oboljenje zuba koje se može zaustaviti i lečiti, a jedini način je njegovo kompletno uklanjanje. Najjednostavnije rečeno, karijes je ništa drugo do rupa u zubu.

Nakon otvaranja zuba i uklanjanja karijesa posebnim stomatološkim instrumentima, u zavisnosti od toga koliki kvar je bio u pitanju, odnosno koliko duboko je karijes zahvatio zubna tkiva, stomatolog može uraditi privremeno ili definitivno punjenje zuba.

Privremeni zubni ispuni podrazumevaju punjenja kaviteta određenim lekom, dok su definitivna punjenja upravo plombe. Plombiranje zuba je neophodno da bi se nadomestila oštećenja izazvana karijesom, kao i da bi se zub zaštitio od daljeg propadanja.

Priprema zuba za plombiranje

Glavni zadatak stomatologa pre postavljanja svake plombe jeste da ukloni karijes. Čišćenje kaviteta mora biti apsolutno i kompletno, a vrši se posebnim zubarskim instrumentima. Zubar najpre utvrđuje veličinu kvara i prema tome ocenjuje dalji tok lečenja zuba.

Koliko duboko može da ide karijes?

U pitanju je progresivno propadanje zuba, te može da zahvati sve tvrde i meke zubne slojeve. Tvrdi slojevi zuba su gleđ, dentin i cement, a meki je pulpa, koju čine nervna vlakna i krvni sudovi. Gleđ predstavlja njatvrđi deo zuba i nalazi se na spoljašnjoj strani krunice. Kada je samo ona zahvaćena karijesom, to se smatra manjim kvarom i lakšim za sanaciju. Tako se, nakon uklanjanja karioznog tkiva može odmah pristupiti plombiranju zuba.

Sledeći sloj zuba je ujedno i njegov najveći deo i zove se dentin. U predelu krunice dentin je prekriven gleđu, dok je u predelu korena pokriven cementom. Cement je treći tvrdi sloj zuba i po sastavu je sličan kostima. Kada karijes zahvati dentin, to se stanje naziva duboki karijes. Za popravku ovakvog kvara potrebno je više puta posetiti stomatologa, jer nije moguće odmah po čišćenju kaviteta staviti plombu. Umesto toga u zub se stavlja privremeno punjenje. To je zapravo lek koji ima zadatak da podstakne regeneraciju dentina. Tek kad se obnovi ovo zubno tkivo, zub se zatvara definitivnim ispunom u vidu plombe.

Jednom kada je kvar potpuno uklonjen pristupa se saniranju oštećenja. Tome služi plomba. Zubar odlučuje koje materijale će koristiti, odnosno koju vrstu plombe će postaviti da završi popravku zuba.

Kakve plombe postoje?

Postoje tri vrste plombi: kompozitne ili bele plombe, amalgamske ili crne i glas-jonomer bele plombe, koje se uglavnom koriste pri popravci mlečnih zuba.

Bele kompozitne plombe

Sasvim je izvesno da su kompozitne odnosno bele plombe trenutno prvi izbor stomatologa kada je popravka zuba u pitanju. Kompozitni ispuni pružaju dobru izdržljivost i otpornost na lomljenje i mogu da izdrže umereni pritisak od konstantnog stresa žvakanja. Mogu se koristiti na prednjim ili zadnjim zubima.

Sa estetske tačke gledišta, beli ispuni su ujedno i savršen izbor, jer se kompozitnim punjenjem nadoknađuje izgubljeni deo zuba tako da je popravka neprimetna. Kao što im sam naziv kaže, bele plombe su u boji zuba, a široki raspon nijansi bele omogućava stomatologu da izabere odgovarajuću nijansu usklađenu sa nijansom zuba koji popravlja.

Iako je dugo vladalo verovanje da su bele slabije od amalgamskih, te da su podložne ispadanju i trošenju, stomatologija je toliko napredovala da su kompozitne plombe danas u istom rangu, ako ne i bolje od „crnih“.

Amalgamske ili crne plombe

Pored prepoznatljivog mirisa u stomatološkoj ordinaciji i zvuka zubarske bušilice, amalgamski ispuni su mnogima prva asocijacija na zubara. Kao legura žive, srebra, aluminijuma, bakra i cinka, amalgamske ili crne plobe su donedavno bile bez premca zbog svog dugog veka trajanja.

Postavljanje plombe je kao i u slučaju sa belim bezbolno, međutim zbog toga što se za zub vezuje mehanički, a ne hemijski, potrebno je očistiti više zubnog tkiva no što je to slučaj sa kompozitnim punjenjima.

Neka istraživanja ukazala su na mogućnost otpuštanja žive iz amalgamskih plombi, te njenog toksičnog delovanja na organizam. Međutim, još nije potpuno utvrđeno da li se to zaista dešava.

Glas-jonomer plombe

Odrasli pacijenti će se retko sresti sa glas-jonomer plombama. Stomatolozi ih najčešće koriste kao definitivno punjenje mlečnih zuba, jer otpuštaju fluoride i na taj način aktivno štite zub od karijesa. One su bele boje,  tvrde su i manje otporne na mehaničke uticaje, te zbog toga nemaju dugi vek trajanja.

Koje plombe su najbolje?

U zavisnosti od prirode i veličine kvara, kao i toka lečenja zuba, zubar može odlučiti koje će materijale koristiti za definitivno punjenje. Premda se do skoro verovalo da nema jačih i trajnijih plombi od amalgamskih, razvoj stomatološke nauke i tehnologije materijala doveo je na prvo mesto kompozitne, odnosno bele plombe.

U prilog belim plombama ide i estetski faktor – jednom postavljene, one su gotovo neprimetne golim okom. Ovo je posebno značajno kada se saniraju kvarovi na prednjim zubima.

Koje su prednosti belih plombi?

Na prvom mestu se tu ubraja estetika. Stomatolog može uskladiti nijansu kompozitnog ispuna sa bojom zuba.

Potom, tu je način vezivanja za zubnu strukturu. Bele plobe se mikro-mehanički vežu za zub, te mu tako pružaju dalju potporu.

Ne treba zanemariti ni svestranost kompozotnog materijala. Osim toga što se mogu koristiti pri punjenju kaviteta očišćenih od karijesa, one se mogu koristiti i prilikom popravke lomljenih i istrošenih zuba.

Kada se zub priprema za definitivno punjenje ovim materijalima, uklanja se manje zubne strukture no što je to slučaj kad se postavlja amalgamska plomba.

Ukoliko ste doživeli takav bol da niste sigurni koji zub vas boli – jer vas boli cela strana, i sinusi, i uho, i glava – velike su šanse da imate pulpnu zubobolju. Pulpa je najvitalniji deo zuba, to je meko tkivo u korenu zuba koje sadrži nerv, krvne sudove i vezivno tkivo. Kada dođe do njene infekcije ili oštećenja, stomatolog će preporučiti vadjenje živca i pokušati na taj način da zaustavi dalje propadanje zuba.

Iako zvuči zastrašujuće, vadjenje živca je zapravo bezbolna procedura kada je sprovode  dobri stomatolozi. Krenimo, za početak od objašnjenja šta je to zubni živac, kada je neophodno njegovo vadjenje i kako se ono izvodi.

Šta je to živac zuba i gdje se nalazi?

Zubni živac je opšteprihvaćen naziv za zubnu pulpu, iako pored nerva pulpu čine još i limfni sudovi, krvni sudovi i vezivno tkivo. Ovo je najmekši i najvitalniji deo zuba, koji ne samo da čini njegovo jezgro, no čini i zub živim. U predelu krunice zuba ona se nalazi u komori pulpe, dok je u predelu korena u kanalu korena zuba.

Pulpu, sa svim krvnim sudovima, vezivnim vlaknima i nervom, od napada bakterija i infekcija štiti sloj dentina. Dentin je najveći deo zuba i kroz njega prolaze mali nervni završeci koji zapravo mogu dati signal – ukoliko dođe do razvoja karijesa na gleđi.

Gleđ je najtvrđi deo zuba i predstavlja ujedno i najtvrđe tkivo u čitavom ljudskom organizmu. Ipak do njenog propadanja i te kako može doći, ukoliko se oralna higijena ne sprovodi pravilno i redovno. Karijes može napredovati i dospeti do dentina. Dentin je mekše tkivo od gleđi, te je tako put kvara do zubne pulpe i nerva mnogo brži.

Jednom kad se inficira pulpa, pristupa se njenom lečenju. Lečenje kanala korena podrazumeva umrtljivanje i vadjenje živca, odnosno zubne pulpe.

Čemu služi zubni živac?

Iako je ključ vitalnosti zuba u zubnom živcu, istina je da zub može nesmetano obavljati svoju funkciju čak i kad nema nerv u sebi. U toku razvoja zuba i njegovog rasta, pulpa ima nemerljiv značaj. Ipak, jednom kad zub izbije kroz desni, značaj pulpe se u tom smislu smanjuje. Zapravo, zubni živac nakon toga igra uglavnom senzornu ulogu – ona obezbeđuje zubu osećaj toplog i hladnog.

Sa ili bez zubnog nerva, zub funkcioniše. Međutim, jednom kad se obavi vadjenje živca zub će biti manje održiv, krt i sklon lomljenju.

Kada je neophodno vadjenje živca iz zuba?

Lečenje kanala korena naziva se još i endodontskom terapijom, a podrazumeva uklanjanje infekcije iz zuba i vadjenje zubnog živca. Iako i na sam pomen vadjenje živca zvuči kao bolan proces, zahvaljujući anesteticima ovo je bezbolna terapija. Kada je neophodno da se njoj pristupi?

Inficiran zub i pulpa – duboki karijes

Kada se karijes proširi sa gleđi na dentin i stigne do pulpe, neophodno je da se infekcija zaustavi, te da se spreči njeno širenje na okolna tkiva, kao što je alveolarna kost, na primer. Tada se pristupa lečenju kanala korena zuba, gde se pulpa nalazi. Karijes koji je zahvatio sva zubna tkiva naziva se duboki karijes.

Gangrena zuba

Neretko se događa da iz straha od posete stomatologu osoba ignoriše bol u zubu ili kad je to nemoguće – uz pomoć analgetika umiri bolove. Zubobolja na taj način umine, bolovi prestanu, pa osoba misli da je rešila problem. Međutim, to ne može biti dalje od istine.

Proces koji je započeo u zubu neće se zaustaviti sam od sebe. Ukoliko se infekcija ne leči, dolazi do odumiranja pulpe, odnosno do gangrene zuba. Gangrenu, pored nesnosnog bola koji se navraća, prate upaljene desni i neprijatan zadah iz usta, a zub menja svoju boju. Lečenje je sporo, a ako se ne započne na vreme, može biti i bez uspeha, što za krajnji rezultat nažalost ima vađenje zuba. Više o gangreni  pročitajte ovde.

“Mrtav zub”

Mrtav ili nevitalan zub je ništa drugo do zub čiji nerv je mrtav. Bez obzira na to šta je uzrokovalo odumiranje zubne pulpe, lečenju kanala korena se pristupa momentalno. Vadjenje živca zuba jedini je način da se spreči širenje bakterija na okolne zube i desni.

Trauma ili lom zuba

Ukoliko dođe do preloma zuba, može se desiti da se lom proširi duboko u zub i dostigne pulpu. U tom slučaju je neophodno obaviti vadjenje živca.

Takođe, kad dođe do neke traume, te se na zub izvrši veliki pritisak, postoji mogućnost da završetak nerva bude odsečen. To će za posledicu imati odumiranje nerva i indikacija je vadjenja živca. Ono što je neobično kod trauma i njihovog efekta na pulpu jeste da se odumiranje nerva može desiti odmah ili čak godinama pošto je došlo do povrede.

Resorpcija korena zuba

Jedna od reakcija na traumu ili presađivanje zuba može biti resporpcija korena, kada se rastvara  struktura zuba. Ako oštećenje počinje sa spoljašnje strane korena i krene prema unutra, to se naziva spoljna resorpcija korena. Ako se zub rastvara iz sredine ili iznutra zuba i napreduje ka spolja, klasifikuje se kao unutrašnja resorpcija. U oba slučaja resorpcija može napasti kanal pulpe i vitalni nerv i krvne sudove koji se nalaze u njoj. Ako do toga dođe vadjenje živca je neophodno, i to pre nego što resorpcija uništi veću strukturu zuba.

Vadjenje živca zuba – postupak

Endodontska terapija podrazumeva lečenje u tri koraka, koji se stomatolog obavlja u jednoj do tri posete u zavisnosti od toga da li zub ima jedan ili više korijena.

#1 Čišćenje kanala korijena

Početak lečenja zahteva da se kanal korena očisti od infekcije, i upravo u ovoj fazi radi se i vadjenje živca. Stomatolog pravi mali otvor na površini zuba, čisti ga od karijesa i uklanja bolesno ili mrtvo pulpno tkivo. Ovaj postupak se obavlja pod anestezijom, te pacijent ne oseća bol.

#2 Punjenje kanala korijena

Nakon vadjenja pulpe od izuzetnog je značaja da se šupljina kanala korena dezinfikuje, što stomatolog radi ubrizgavanjem različitih rastvora. Nakon toga se kanal puni posebnim pastama i zatvara cementom.

#3 Dodavanje krunice ili njeno punjenje

Sada kada je zub „mrtav“, odnosno bez dotoka hranljivih materija biće skloniji lomljenju i trošenju. Krunica mora imati adekvatan ispun, te se nakon završetka prethodne faze pristupa  plombiranju zuba. Jednom kad se ispuni zub, osoba ga može koristiti kao i pre. Tamo gde je krunica toliko propala radi se njena zamena.

Kod zakrivljenih kanala ili kod zuba sa dva ili tri korena, endodontsko lečenje zahtevaće još jednu do dve posete stomatologu.

Povučene desni postaju pravi zdravstveni problem onog trenutka kada su koreni zuba izloženi, te je povećan rizik od infekcija, propadanja i gubitka zuba.

Lečenje koje se započne u ranoj fazi povlačenja desni može zaustaviti ili čak preokrenuti proces recesije gingive. Lek za povlačenje desni odrediće stepen povlačenja – ako se pored atrofije jave i drugi simptomi kao što su osetljivost zuba, bol ili infekcija, tada će i lečenje biti ozbiljnije.

No, krenimo najpre od objašnjenja šta su to desni i koja im je uloga u portpornom aparatu zuba.

Povlačenje desni se najjednostavnije može opisati kao trošenje ili atrofija desni. Gingiva se povlači prema korenu zuba, otkrivajući ga i stvarajući utisak izduženog zuba. Može se desiti da desni propadnu i oko zuba koji su u nekom abnormalnom položaju.

Šta su desni?

Desni ili gingiva su sastavljene od ružičastog tkiva i deo su potpornog aparata zuba. Ovo ružičasto tkivo je zapravo mastikatorna sluzokoža koja prekriva alveolarne nastavke gornje i donje vilice. Postoji jedna gingiva za svaki set zuba, odnosno vilicu.

Razlikujemo slobodnu tj. marginalnu i pripojnu gingivu. Slobodna gingiva obavija vrat zuba, kao kragna. Ona nije pripojena za podlogu, za razliku od pripojne gingive koja je čvrsto spojena za viličnu kost i povezana sa ostatkom usta. Deo slobodne gingive je i interdentalna, odnosno gingivalna papila. Ona se nalazi između između površina dva susedna zuba gde popunjava taj trouglasti prostor. Tkivo gingive je gusto i dobro prokrvljeno ispod vlažnog površinskog sloja, tj. sluzokože.

Ako su netaknute, desni prekrivaju korenje zuba i štite ih.

Uzroci povlačenja desni

Najčešći uzroci povlačenja desni su loša oralna higijena i paradontalna bolest. Međutim, čak i kod osoba koje odlično vode brigu o svojim ustima i zubima može doći do povlačenja desni. To nam dokazuje da je ipak vodeći razlog za ovaj proces fizičko trošenje desni i upala tkiva.

Neki ljudi su takođe skloni povlačenju desni zbog naslednih faktora. Ovi faktori uključuju položaj zuba i debljinu desni.

Fizičko trošenje desni

Fizičko trošenje desni snažnim četkanjem zuba ili upotrebom tvrdih četkica je čest uzrok povlačenja desni. Prekomerno četkanje uzrokuje atrofiju gingive čak i kada je higijena zuba odlična.

Ova vrsta fizičke recesije često više pogađa levu stranu usta. To je zato što većina ljudi koristi četkicu za zube u desnoj ruci i vrši veći pritisak na levoj desni.

Što se mehaničkih uzroka tiče, povlačenje desni iznad krunice mogu izazvati čak i neravnomerni zubi, kao i različite vrste povreda. Direktne povrede tkiva mogu se dogoditi tokom pada ili dok igrate kontaktne sportove. Do oštećenja desni može doći i tokom stomatoloških procedura ili nošenjem nepropisne parcijalne proteze.

Gingivitis

Ljudi sa osetljivijim tkivom su su skloniji upalama. Isto važi i za osobe sa tanjom gingivom, jer su veće šanse da će kod njih  dentalni plak izazvati infekciju. Na prvom mestu tu je  gingivitis ili zapaljenje desni, koje se može razviti u ozbiljnije upalne procese i bolesti poput paradontopatije. Manifestuje se na sledeći način – desni menjaju boju iz svetloružičaste u jarko crvenu, pa i modru nijansu. Osetljive su i bolne na dodir, može doći do spontanog krvarenja, a najčešće prilikom pranja zuba.

Nastaje najčešće usled lošeg održavanja higijene zuba, mada se može javiti i kao posledica poremećene hormonske ravnoteže ili nuspojava pojedinih lekova. Može se javiti i kao prateći simptom ozbiljnih bolesti kao što je, na primer,  dijabetes, anemija, leukemija i epilepsija.

Parodontopatija

Parodontopatija je naziv za bolest potpornog aparata zuba. Potporni aparat čine upravo gingiva, pariodoncijum, cement i alveolarna kost. Kada su desni i kost oštećeni  parodontalnom infekcijom, zubi su manje podržani.

Prva faza ovog oboljenja je gingivitis, a za njom sledi povlačenje desni. Ovo za posledicu ima labavljenje i klaćenje zuba, a kako zub ostaje bez potpore, na kraju ispadne.

Bruksizam

Ukoliko ste i vi jedan od onih koji škrguću noću zubima, onda ste izloženi opasnosti da vam se desni povuku. Škrgutanjem se vrši intezivni pritisak na desni, što vremenom može izazvati njhovo povlačenje.

Ujedno, bruksizam uzrokuje stvaranje paradontalnih džepova, odnosno džepova između zuba i desni, gde se mogu sakupljati bakterije. One će pokrenuti upalu desni, a gingivitis će samo pogoršati recesiju desni.

Više o bruksizmu možete pročitati u  ovom blog članku.

Faktori rizika

Uprkos odličnoj oralnoj higijeni, neke osobe pripadaju određenim rizičnim grupama tj. skloniji su upalama i povlačenju desni. Ključni faktor rizika je starost. Statistika kaže da čak 88% ljudi starijih od 65 godina ima desni koje se povlače u najboljem slučaju samo iznad jednog zuba.

Pušači se takođe suočavaju sa povećanim rizikom od povlačenja desni.

Još jedan faktor je genetika. Osobe koje imaju tanke ili slabe desni mogu da prenesu ove karakteristike preko svojih gena.

Stomatološka praksa je potvrdila da su dijabetetičari skloni povlačenju gingive.

Simptomi povlačenja desni

Kada je na samom početku, atrofija desni može proći nezapaženo. Međutim, kako napreduje postaje značajan razlog za brigu. Zub vizuelno izgleda duži, a prostor između zuba se povećava. Može se javiti i osetljivost na hladnoću i toplotu zbog izloženih korena zuba.

Ono što je najvažnije, povlačenje desni može biti simptom osnovnih zubnih problema, uključujući bolesti desni kao što su već pomenuti gingivitis i paradontopatija. Istovremeno se povećava  rizik od karijesa i gubitka zuba. Takođe mogu dovesti do neprijatnog zadaha i krvarenja zubnog mesa.

Povlačenje desni – lečenje

Važno je na početku reći da univerzalan lek za ovu bolest ne postoji. Većina slučajeva blagog povlačenja desni ne treba lečenje. Stomatolozi mogu da savetuju prevenciju i ponude da prate stanje gingive.

Preporučiće korišćenje četkice sa mekim vlaknima, te vas podučiti efikasnom, ali nežnom pranju zuba. Najbolje je da zube perete dva puta dnevno u trajanju od dva minuta, pod uglom od 45 stepeni.

Od pomoći može biti i pasta za zube za povlačenje desni, tačnije pasta koja je bogata fluoridom. Parodontax paste mogu biti od pomoći. Da biste umanjili upalu i sprečili širenje bakterija, nakon četkanja treba da isperete usta  antibakterijskom tečnošću.

Za ljude kojima je potrebno lečenje na raspolaganju je nekoliko opcija.

Lečenje kanala korena

Jedan od načina da se izleče povučene desni jeste  čišćenje kanala korena. Ovo je stomatološka procedura koja se sastoji iz dva dela, a sprovodi je stomatolog. Prvi korak je uklanjanje dentalnog plaka i kamenca ispod i iznad linije desni (mesto gde se desni i zubi spajaju). Potom sledi čišćenje kanala korena, što nije ništa drugo do uglačavanje korena zuba.

Na ovaj način se pomaže desnima da se ponovo  povežu sa zubima. Uobičajeno je da se ovaj postupak obavlja pod lokalnom anestezijom. Nakon zahvata, neko vreme će desni biti osetljivije, blago otečene i crvene. Ove simptome možete ublažiti ispiranjem usta nekom blagom tečnošću ili jednostavno domaćim čajem od kamilice ili žalfije.

Ortodoncija

Ortodontski zahvati uključuju tretmane koji polako pomeraju položaj zuba tokom dužeg perioda. Ovim repozicioniranjem se može popraviti rub desni i olakšati održavanje zuba čistim i zdravim.

Hirurška intervencija

Kada ništa drugo ne pomaže, tu je hirurgija. Najpre se pokušava sa regeneracijom tkiva. Stomatolog najpre uklanja bakterije i plak tako što čisti iznad i ispod desni. Potom se na oštećeno tkivo nanosi regenerativno tkivo, u vidu membrane. To je zapravo protein koji stimuliše tkivo ili presađeno tkivo.  Nakon ove procedure desni se čvrsto povezuju preko korena zuba.

Još jedna mogućnost je transplantacija. Oralni hirurg presađuje tkivo sa drugog mesta u ustima ili upotrebljava sintetičke materijale za pokrivanje izloženih korena zuba. Uspešnost operacije ne zavisi samo od transplantacije, već i od toga koliko je bolest uznapredovala, kao i koliko se pacijent pridržava dobrog programa oralne higijene. Ovakva vrsta zahvata nepohodna je samo u slučajevima kada se desni koji teško povlače.

Osoba može ubrzati svoj oporavak tako što izbegavati u početku čišćenje zuba koncem ili jakim četkanjem na mestu povrede. U tanjiru ne bi trebalo da bude hrane koja nije meka i hladna, kao ni one koja zahteva previše žvakanja. Rizik od infekcije ćete umanjiti ukoliko popijete antibiotik.

Bol i osećaj nelagodnosti mogu potrajati i nekoliko dana nakon intervencije.

Prirodni načini

Pogledajte i ovaj video koji govori i prirodnom lečenju ove bolesti:

Prevencija

Neki od uzroka povlačenja desni mogu se sprečiti. Najočigledniji uzrok, koji se pritom može lako rešiti jeste previše oštro četkanje zuba ili upotreba četkice za zube sa tvrdim vlaknima. Umesto toga, ljudi bi trebalo da koriste četkicu za zube sa mekim čekinjama i izbegavaju četkanje, primenjujući nežne poteze. Na dva do četiri meseca je zamenite.

Nakupljanje plaka i zubni kamenac mogu dovesti do parodontopatije, pa održavanje dobre oralne higijene takođe može pomoći u sprečavanju povlačenja desni. Stomatolozi preporučuju čišćenje kamenca i plaka dvaput godišnje, mada može i češće u zavisnosti od toga u kojoj se meri formira.

Redovni stomatološki pregledi su od vitalnog značaja za otkrivanje ranih faza recesije desni. Pregled takođe omogućava da se identifikuju i zamene bilo kakvi neispravni ispuni ili parcijalne proteze.

Parcijalne proteze vremenom mogu postati nekompatibilne usled smanjenja grebena kostiju i desni, ali i trenja proteza. Posledica će biti iritacija gingive, a onda i njeno povlačenje oko zdravih zuba. Zamenom parcijalnih proteza to možete sprečiti.