Plombiranje zuba je jednostavna stomatološka tehnika koja podrazumeva završnu fazu popravke zuba. Popunjavanje zuba plombom smatra se ujedno i preventivnom merom, odnosno zaštitom zuba od propadanja.

Kada zub zaboli, uglavnom nam nije važno na koji način će bol prestati, samo želimo da prestane. U zavisnosti od toga koliko veliki kvar je u pitanju, stomatolog započinje lečenje, uklanja karijes i na kraju popunjava zub plombom.

Kada i zašto se radi plombiranje zuba?

Pokvaren zub je zub zahvaćenen karijesom. To je progresivno oboljenje zuba koje se može zaustaviti i lečiti, a jedini način je njegovo kompletno uklanjanje. Najjednostavnije rečeno, karijes je ništa drugo do rupa u zubu.

Nakon otvaranja zuba i uklanjanja karijesa posebnim stomatološkim instrumentima, u zavisnosti od toga koliki kvar je bio u pitanju, odnosno koliko duboko je karijes zahvatio zubna tkiva, stomatolog može uraditi privremeno ili definitivno punjenje zuba.

Privremeni zubni ispuni podrazumevaju punjenja kaviteta određenim lekom, dok su definitivna punjenja upravo plombe. Plombiranje zuba je neophodno da bi se nadomestila oštećenja izazvana karijesom, kao i da bi se zub zaštitio od daljeg propadanja.

Priprema zuba za plombiranje

Glavni zadatak stomatologa pre postavljanja svake plombe jeste da ukloni karijes. Čišćenje kaviteta mora biti apsolutno i kompletno, a vrši se posebnim zubarskim instrumentima. Zubar najpre utvrđuje veličinu kvara i prema tome ocenjuje dalji tok lečenja zuba.

Koliko duboko može da ide karijes?

U pitanju je progresivno propadanje zuba, te može da zahvati sve tvrde i meke zubne slojeve. Tvrdi slojevi zuba su gleđ, dentin i cement, a meki je pulpa, koju čine nervna vlakna i krvni sudovi. Gleđ predstavlja njatvrđi deo zuba i nalazi se na spoljašnjoj strani krunice. Kada je samo ona zahvaćena karijesom, to se smatra manjim kvarom i lakšim za sanaciju. Tako se, nakon uklanjanja karioznog tkiva može odmah pristupiti plombiranju zuba.

Sledeći sloj zuba je ujedno i njegov najveći deo i zove se dentin. U predelu krunice dentin je prekriven gleđu, dok je u predelu korena pokriven cementom. Cement je treći tvrdi sloj zuba i po sastavu je sličan kostima. Kada karijes zahvati dentin, to se stanje naziva duboki karijes. Za popravku ovakvog kvara potrebno je više puta posetiti stomatologa, jer nije moguće odmah po čišćenju kaviteta staviti plombu. Umesto toga u zub se stavlja privremeno punjenje. To je zapravo lek koji ima zadatak da podstakne regeneraciju dentina. Tek kad se obnovi ovo zubno tkivo, zub se zatvara definitivnim ispunom u vidu plombe.

Jednom kada je kvar potpuno uklonjen pristupa se saniranju oštećenja. Tome služi plomba. Zubar odlučuje koje materijale će koristiti, odnosno koju vrstu plombe će postaviti da završi popravku zuba.

Kakve plombe postoje?

Postoje tri vrste plombi: kompozitne ili bele plombe, amalgamske ili crne i glas-jonomer bele plombe, koje se uglavnom koriste pri popravci mlečnih zuba.

Bele kompozitne plombe

Sasvim je izvesno da su kompozitne odnosno bele plombe trenutno prvi izbor stomatologa kada je popravka zuba u pitanju. Kompozitni ispuni pružaju dobru izdržljivost i otpornost na lomljenje i mogu da izdrže umereni pritisak od konstantnog stresa žvakanja. Mogu se koristiti na prednjim ili zadnjim zubima.

Sa estetske tačke gledišta, beli ispuni su ujedno i savršen izbor, jer se kompozitnim punjenjem nadoknađuje izgubljeni deo zuba tako da je popravka neprimetna. Kao što im sam naziv kaže, bele plombe su u boji zuba, a široki raspon nijansi bele omogućava stomatologu da izabere odgovarajuću nijansu usklađenu sa nijansom zuba koji popravlja.

Iako je dugo vladalo verovanje da su bele slabije od amalgamskih, te da su podložne ispadanju i trošenju, stomatologija je toliko napredovala da su kompozitne plombe danas u istom rangu, ako ne i bolje od „crnih“.

Amalgamske ili crne plombe

Pored prepoznatljivog mirisa u stomatološkoj ordinaciji i zvuka zubarske bušilice, amalgamski ispuni su mnogima prva asocijacija na zubara. Kao legura žive, srebra, aluminijuma, bakra i cinka, amalgamske ili crne plobe su donedavno bile bez premca zbog svog dugog veka trajanja.

Postavljanje plombe je kao i u slučaju sa belim bezbolno, međutim zbog toga što se za zub vezuje mehanički, a ne hemijski, potrebno je očistiti više zubnog tkiva no što je to slučaj sa kompozitnim punjenjima.

Neka istraživanja ukazala su na mogućnost otpuštanja žive iz amalgamskih plombi, te njenog toksičnog delovanja na organizam. Međutim, još nije potpuno utvrđeno da li se to zaista dešava.

Glas-jonomer plombe

Odrasli pacijenti će se retko sresti sa glas-jonomer plombama. Stomatolozi ih najčešće koriste kao definitivno punjenje mlečnih zuba, jer otpuštaju fluoride i na taj način aktivno štite zub od karijesa. One su bele boje,  tvrde su i manje otporne na mehaničke uticaje, te zbog toga nemaju dugi vek trajanja.

Koje plombe su najbolje?

U zavisnosti od prirode i veličine kvara, kao i toka lečenja zuba, zubar može odlučiti koje će materijale koristiti za definitivno punjenje. Premda se do skoro verovalo da nema jačih i trajnijih plombi od amalgamskih, razvoj stomatološke nauke i tehnologije materijala doveo je na prvo mesto kompozitne, odnosno bele plombe.

U prilog belim plombama ide i estetski faktor – jednom postavljene, one su gotovo neprimetne golim okom. Ovo je posebno značajno kada se saniraju kvarovi na prednjim zubima.

Koje su prednosti belih plombi?

Na prvom mestu se tu ubraja estetika. Stomatolog može uskladiti nijansu kompozitnog ispuna sa bojom zuba.

Potom, tu je način vezivanja za zubnu strukturu. Bele plobe se mikro-mehanički vežu za zub, te mu tako pružaju dalju potporu.

Ne treba zanemariti ni svestranost kompozotnog materijala. Osim toga što se mogu koristiti pri punjenju kaviteta očišćenih od karijesa, one se mogu koristiti i prilikom popravke lomljenih i istrošenih zuba.

Kada se zub priprema za definitivno punjenje ovim materijalima, uklanja se manje zubne strukture no što je to slučaj kad se postavlja amalgamska plomba.